Zamislite kolika može biti sreća jedne mame koja zna da priče koje priča svojoj deci, pričaju i druge mame svojim anđelima. Ne znam da li je veća moja sreća ili ponos koji vidim u Marijinom i Anjinom pogledu.
“Mamine priče” se sada nalaze i u knjižarama Delfi, a možete ih naručiti i online direktno na njihovom sajtu, kliknite na naslov: MAMINE PRIČE.
Brzo se rasprodaju, hvala svima koji ih čitate i volite <3
“Mogu li roditelji, iako su odavno “veliki”, da rastu uz priče, i kako?Dopada mi se “veliki” pod navodnicima. Većina nas “velikih” se pita da li smo sada zaista odrasli? Bar se ja to pitam još uvek i to u svojim srednjim godinama. I mislim da su mi priče dale taj polet koji mi ne dopušta da odrastem, odnosno da mi misao i duša ostare.Koliko god da znamo, uvek možemo iz svake priče naučiti još nešto. Makar i to da možda ništa nismo naučili.Nisu sve priče ispričane, one nam šire vidike, doživljavamo nečije doživljaje, gledamo nečijim očima. Kao virtuelna realnost, samo nije na posužavniku.”
Ova knjiga stvara nove priče nama koji smo deo njenog nastajanja. Vi ste njen život ❤️ I te priče su lepše od onih koje bih ja mogla ispričati.
Zamislite sada knjigu na izložbi! Kakva čast! Kakva priča! Tatjana Trajković, ilustratorka “Maminih priča” i osnivač ARTELJE centra, postala je član ULUPUDS-a, a “Mamine priče” su odabrane da predstave raskoš Tanjinog talenta na ovogodišnjoj izložbi u galeriji Suluj.
Tanja, čestitam ti! I hvala ti na duši koju si utkala u “Mamine priče” ❤️
A sada – zamislite šta li će sve videti i čuti mačke sa korica! Ahhhh, kada bi progovorile…
Zamislite da čitate priče čiji ste autor publici koja uvek iskreno kaže ono što misli. Zamislite da čitate svoje priče deci!
Na poziv Kultunog centra Apatin, 11. decembra čitala sam priče deci od 4 do 7 godina. Marija i Anja su delile balone, Svetomir je bio naša tehnička i moralna potpora, a ja sam na bini – čitala. Okružena decom, njihovim osmesima, pitanjima, pogledima. Ko nije pred decom nastupao, taj ne zna šta je izazov 😀 Održati im pažnju, biti zanimljiv, a opet predstaviti književnost na najlepši način. Tanka je granica između približavanja književnosti na deci prihvatljiv i zanimljiv način i animiranja koje često viđamo u igraonicama ili za vreme rođendana.
Deca su upijala priče, Miš Miško im se posebno dopao. Kod druge priče su se već malo rasuli, ali je za taj uzrast to i očekivano i ja volim da sam okružena dečjim žamorom. Dobra deca, radoznala, vedra, draga, ljupka – takva su deca bila na čitanju u Apatinu.
Njihove mame, tetke, kume, bake, tate koji su ih doveli su uradili nešto divno: prepoznali su priliku da deci predstave književnost na nešto drugačiji način, a to je temelj za ljubav prema knjizi.
Na poziv Kulturnog centra Apatin, održaću javno čitanje Maminih priča deci od 4 do 7 godina 🙂
U sredu 11. decembra, sa početkom u 17 časova, moji dragi slušaoci će saznati kako je to pisati i pričati priče za decu, kako se provode stanovnici naše male šume, zašto je Vilijev repić čaroban i kako mačak postaje obožavalac sira.
Naravno, tu će biti cela naša mala ekipa, delićemo balone i uživati u jednoj decembarskoj idili.
Kulturni centar Apatin, 11. decembar, 17. časova – Mamine priče se pričaju.
Nedavno je u emisiji “Kako do posla?“ emitovan intervju sa Anom Jovanović, autorkom knjige “Mamine priče”. Tema je bila “Kako objaviti knjigu u Srbiji?” i Ana je prenela svoje iskustvo, a Marija je ulepšala celu emisiju <3
TOOOOOOO! Beskrajno smo ponosni 🙂 “Mamine priče” šire svoju priču i od sada ih možete naći na sajtu www.knjizare-vulkan.rs i u sledećim knjižarama Vulkan:
BEOGRAD *** Vulkan SREMSKA (Sremska 2, Beograd) Vulkan TC DELTA CITY (Jurija Gagarina 16, Novi Beograd) Vulkan TC UŠĆE (Bulevar Mihajla Pupina 4, Novi Beograd) Vulkan KCB (Trg republike 5, Beograd) Vulkan ADA MALL (Radnička 9, Beograd) Vulkan MERKATOR (Bulevar umetnosti 4, Novi Beograd)
NOVI SAD *** Vulkan ZMAJ JOVINA (Zmaj Jovina 24, Novi Sad)
Tanju dugo poznajem. To je onaj tip veza između prijatelja u kojima ne morate često da se čujete, ne morate da se vidite, a znate da ste tu. Vezuje nas i veliko uzajamno poštovanje i divljenje prema svemu što jesmo.
Kada sam počela da razmišljam o knjizi, ona je bila prvi izbor za ilustratora. Nažalost, nije bilo pravo vreme za početak. Napravila sam čitav krug i ponovo smo se srele, ali ovaj put bez namere da odustanem od nje 🙂
“Mamine priče” su rezultat energije divnih žena i mama, to je naša knjiga koja voli decu.
Upoznajte bolje čaroban svet Tatjane Trajković. Uživajte kao što i ja uživam. I obavezno posetite www.arteljecentar.com
Kako, zapravo, izgleda sam proces ilustrovanja knjige?
Jednom rečju, haotično. Kada pročitam priču prvo moram da je “odsanjam”, da uđem u ambijent, da budem u svim ulogama iz priče. Tek tada, kada ih sve osetim i zamislim, počinjem sa crtanjem. Ne znam kako je kod drugih ali na mom stolu je gomila papira koje koristim u radu. Tu su olovke, četke, pasteli… Crteže najčešće postavljam olovkom a zatim počinjem da bojim, lepim papire, dodajem tufne, štrafte, brišem, prepravljam, sečem pa ponovo lepim.
Kada je crtež gotov, skeniram ga i malo obrađujem u photoshopu – ako ima detalja koji treba da se očiste, linije koje treba dodati, tonovi koje treba ujednačiti. Ništa preterano jer nisam ljubitelj kompjuterskog crteža. Volim kada crtež ostane sirov, kada se vide linija i boja i kada je na prvi pogled jasno da je crtano rukom.
Koja priča ti je bila posebno draga za ilustrovanje?
Medin crveni šešir. To je bila prva priča koju sam ilustrovala i sva moja energija i entuzijazam su se slili u te ilustracije. To mi je ujedno bio i najveći izazov jer do sada nisam ilustrovala dečije knjige i nisam bila sigurna da li ću uspeti. Tek kada sam završila ove ilustracije znala sam da će sve ostalo ići kako treba.
Kako izgleda raditi sa Anom?
Nisam sigurna da bih to mogla da nazovem radom, bar ne u pravom značenju te reči 🙂 Neke stvari su se prosto poklopile, nešto je kliknulo kako treba i nas dve smo se potpuno razumele oko svakog detalja. Očekivala sam mnogo izmena, sređivanja, kompromisa, ali toga nije bilo. Ana je brza, iskrena i puna poverenja, a meni je to bilo dovoljno da mogu da radim opušteno, bez opterećenja i straha da sam omašila temu ili pogrešila stil.
Kako si uklopila rad u Arteljeu, “Mamine priče” i sve ostalo?
O Maminim pričama sam neprestano razmišljala, radila sam ih i dok sam kuvala i držala časove. Zamišljala sam likove, dodavala im boju, brisala… a kada bih ih stavila na papir pokazivala sam ih svojim učenicima, porodici, lepila sam crteže svuda oko sebe da ih gledam, prepravljam. Imala sam osećaj da svi oko mene učestvuju u stvaranju tih crteža. Inače nemam neki poseban red što se posla tiče, osim vremena određenog za časove. Sve ostalo radim onako kako mora – redom i dok ne završim.
Kaži mi iskreno: šta misliš o Pikasu? Ali iskreno? Jel’ da da je to jedna dosadna mačka?
Izuzetno! Još kad sam shvatila da treba da bude sive boje sve lađe su mi potonule. Ali sam se onda setila da sve druge boje mogu da budu kontrast njegovom mentalnom sivilu pa je tako nastala jedna izuzetno šarena priča u kojoj je Pikaso baš jedan kul lik.
Da li si postala ljubitelj hrastovih strižibuba?
Jesam. Za njih sam prvi put čula dok sam čitala priču. Odmah sam izguglala sve što je moglo da se nadje o njima i ostala oduševljena njihovim izgledom (ukrašeni su mojim omiljenim tufnama). To su bube koje na divan način brinu o svojoj porodici i prihvataju različitost sveta oko sebe. A to mora da se poštuje 🙂
Da li bi nam svima dobro došao jedan Vili?
O da, meni posebno. Najviše na svetu volim da pevam a čini mi se da to ne radim baš najbolje. Kako ne mogu da dočekam da se u sledećem životu rodim kao pevačica, bilo bi predivno da sada imam malog Vilija i njegov čarobni repić, makar samo na jedan dan.
Dosta smo hvalile knjigu. Pored Arteljea, ilustrovanja knjiga – šta ti sve znaš da radiš i ne budi skromna!
Najduže znam da crtam i slikam. Knjige ilustrujem tek od skoro. Znam da mesim pogačice sa čvarcima, ali ne znam da kuvam (bar tako moji ukućani tvrde). Umem da vodim psihodramske i art terapeutske radionice za koje sam posebno edukovana. Znam i da pišem pa moji tekstovi često nadju put do portala koji se bave temama majčinstva, prijateljstva, odrastanja.
