Zbrka u starom hrastu

Priča o istrajnosti i veri da je sve moguće, pa i nemoguća ljubav.
Ljupka i poučna priča koja slavi ljubav, prijateljstvo i pomirenje.

“Nema šume bez drveta niti drveta bez stanara”, stara je šumska izreka. I baš na to pomisli Stari Hrast svakog jutra dok sluša kako se šuma budi, a gospođa Ježić iz prizemlja postavlja dve šoljice toplog mleka i kolač od žira na sto. Gospodin Ježić uzima novine, seda i naglas čita šumske vesti, zadovoljno mljackajući doručak. 

Gospodin i gospođa Ježić čuvaju Stari Hrast i brinu o stanarima, čistoći i miru. Njih dvoje znaju sve! Ko dolazi, ko odlazi, ko prolazi. Šta se kuva, šta se čita, šta se sluša, a šta peva. Sve znaju jer veoma ozbiljno shvataju svoj posao kućepazitelja. Ili da kažemo – hrastopazitelja.

A ko su još stanari starog šumkog hrasta?

U prizemlju su, dakle, gospodin i gospođa Ježić, njih smo upoznali.

Na prvom spratu živi porodica hrastovih Strižibuba. Njihov prelepi mošusni miris širio se celim Hrastom, ali su pravili nesnosnu buku! Bilo ih je tačno pedeset! Babe, dede, tetke, teče, ujne, ujke i stari stric. Pa onda deca, bebe i još nekoliko kućnih ljubimaca.”